Достојанствен рад је темељно људско право на пристојан – значи уговорен, легалан, безбедан и адекватно плаћен рад. Насупрот условима у којима живи већина запослених, достојанствен рад је само онај рад који не унижава човека и који обједињује следећих шест елемената: (1) продуктиван рад, а не тек политички креирано (привремено) радно место, (2) уређен и фер однос послодаваца према запосленима, (3) безбедно и здраво радно место и (4), заштиту социјалних права запослених и чланова њихових породица. Тиме се уједно креирају и (5) услови за лични просперитет запосленог и његову социјалну интеграцију која укључује и (6) слободу запослених да се организују и активно учествују у одлукама које их се непосредно тичу. Притом, успостављање услова за остваривање достојанства на раду није само мисија синдиката већ ствар консензуса унутар Међународне организације рада, од које је достојанствен рад, као концепт, и потекао. Због увођења све шире „лепезеˮ флексибилних облика запошљавања, синдикати инсистирају на увођењу праведнијег система, уз мање оптерећење зарада, односно регулисање нове – „флексигурностиˮ.
Идеја је пре свега да сви радници у Србији треба да имају услове да живе достајанствено и да раде у безбедном и здравом окружењу. Колико је то реално у друштву које је је економски поларизовано до те мере да већина радника може само да сања и о заради која је наводно „просечна” и у којој у комплетно целом приватном сектору више не постоји било каква заштита права ни организовано деловање радника.
