Због пандемије заразне болести „COVID -19“, изазване вирусом „SARS-CoV-2“, други пут заредом Међународни празник рада се обележава без протестног окупљања радника у организацији синдикалних централа.
Први мај се бележава у знак сећања на велике демонстрације у Чикагу у мају 1886. године, када су радници штрајковали тражећи осмочасовно радно време и боље услове рада. На улицама је протестовало близу 40.000 радника, а њихови захтеви су симболично истакнути у три чувене осмице, осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања. Демонстрације су се завршиле крвавим сукобима са полицијом када је шест радника убијено, а око 50 рањено. На првом конгресу Друге интернационале, одржаном три године касније, донета је одлука да се сваког Првог маја одржавају радничке демонстрације. Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.
Главни разлог што ове године неће бити радничких окупљања је епидемија корона вируса и мере заштите од ширења заразе, мада се иза одлуке о неизласку на улице, бар код неких централа, може наслутити и резигнираност због тога што ранији протести и захтеви нису уродили плодом. Синдикати су и ове године поручили да ће наставити борбу за законска, синдикална и грађанска права својих чланова и свих радника.
