Првомајско путовање, у организацији Синдиката ЕМС, ове године, одвело нас је у центар уметности, науке и филозофије Античке Грчке, један од најстарији светских градова, данас, модерну Атину. Иако је атинска модерна оставила прилично сив и горак утисак, упамтићемо је по раритетној светској баштини – Акропољу и Калимармару, и старим деловима града, који чувају дух престонице – Плаки и тргу Монастираки.
Акропољ, некадашња кућа богова, од памтивека бди над градом и остацима најславнијих храмова Старе Грчке – Партеноном, Ерехтејом и Храмом Атине Нике, у траговима наслућује златно доба хеленске архитектуре.
На прелепом стадиону Калимармаро, старом преко 2.500 година, утврђеном у белом мермеру, највећем на свету такве врсте, обновљене су Олимпијске игре, 1896. године. У античка времена, на њему су се одржавала атлетска такмичења на Панатенејама, у част богиње Атине.
Аутентични грчки дух, кажу, највише се да осетити на Пелопонезу. До њега се, између прича из грчке митологије, стиже преко, ручно прокопаног, Коринтског канала, дугог преко 6 km, који спаја два мора – Јонско и Егејско. А тамо, вековима нетакнуто, позориште у Епидауру, са недокучивом акустиком, која и најмањи шум разлива по читавом амфитеатру, полукружног облика. Остаци Микене, прве велике грчке културе, и чувена Лавља капија, само су део историјског богатства старих Хелена, чији је, још један, украс прва престоница модерне грчке државе – Нафплио. Симпатични медитерански градић, уских улица, помешаних стилова, са претежним утицајем Млетачке републике.
И, пре повратка, гужвом затрпан, али дотеран, чист и уредан, за наш народ посебно значајан, Солун. Град, који за заштитника има Светог Димитрија, има и другу најзначајнију луку у Грчкој (после пирејске коју смо посетили), али и небројено разлога да се изгубите у шетњи кроз историју и специјалитете грчке кухиње.
На путовању је било укупно 79 путника, које су чинили запослени и њихова пратећа лица.
фотографије:
